Ljudski probavni trakt oskudeva u enzimima za varenje vlakana, kojih mnogo ima u strukturalnim komponentama biljnih ćelija. Neka vlakna se rastvaraju u vodi, a neka ne. Rastvorljiva vlakna su zdrava za kardiovaskularni sistem i korisna u prevenciji dijabetesa. Epidemiolog M. Pereira izvršio je na Univerzitetu u Minesoti istraživanje i otkrio sledeće: svaki put kada u organizam unesete 10 grama vlakana, za 14% smanjujete rizik od svih srčanih bolesti.

Nerastvorljiva vlakna su takođe višestruko korisna za organizam. Ona obezbeđuju osećaj sitosti (i tako vam pomažu pri držanju dijete) i smanjuju rizik od nekih oblika kancera. Vlakna koja se nalaze u integralnim žitaricama i u povrću najznačajnija su za umanjenje rizika od rektalnog kancera.

Namirnice koje su bogate vlaknima sadrže i rastvorljiva i nerastvorljiva vlakna, a bogate su i drugim hranljivim sastojcima. Poželjno je jesti tri grama vlakana po obroku. Biće vam od pomoći ako vam na stolu uvek stoji činija puna voća i koštunjavih plodova.

Da biste povećali unos vlakana u organizam, biće dovoljno da samo malo promenite neke navike. Manje korisne namirnice možete zameniti onim zdravijim i hranljivijim. Kako to konkretno izgleda? Evo nekih predloga:

• Umesto prerađenih voćnih sokova punih šećera, pijte prirodne sokove.

• Umesto belog hleba, jedite integralni hleb.

• Umesto visoko kaloričnog muslija, jedite ovsenu kašu.

• Umesto obične testenine, jedite integralnu testeninu.

• Umesto belog pirinča, jedite braon pirinač.

• Umesto crvenog mesa, jedite pasulj, sočivo, integralne žitarice.

• Umesto kremastih supa, jedite supu od sočiva.

• Umesto čipsa i krekera, grickajte sirovo povrće ili orahe.

• Umesto kolača ili torti, jedite sveže sezonsko voće.

I za kraj još samo mala napomena o potrebnoj količini vlakana shodno godištu i polu. Muškarci od 19 do 50 godina treba da unose 38 grama vlakana dnevno, a iznad ovog godišta oko 30 grama. Ženama od 19 do 50 godina potrebno je 30 grama vlakana, a kasnije 21 gram.