Lako se iznervirate i burno reagujete čak i kad su sitnice u pitanju? Smireni ste i hladnokrvni čak i u najtežim situacijama?Bilo u koju grupu da spadate, ili ste "negde između", vaše ponašanje se može objasniti mehanizmima koji funkcionišu u vašem mozgu i koji stoje iza ponašanja.Naučnici sa Teksaškog univerziteta uradili su i objavili u medicinskom magazinu studiju o tome.Psiholozi su odavno primetili da su neki ljudi ranjiviji od drugih i podložniji stresu, što ih ponekad može odvesti u depresiju i dovesti do posttraumatskih poremećaja.Malo se, međutim, zna o mehanizmima u mozgu koji dovode do ranjivosti.

Ovi američki naučnici proučavali su pomenutu temu na životinjskim subjektima - miševima, koje su izložili stresu. Otkrili su sledeće: miš koji je bio najranjiviji i najpodložniji stresu, imao je višak određene supstance u delu mozga zaduženom za samonagrađivanje, a povećanje iste ove supstance primećeno je i kod ljudi koji su u depresiji.

Nastavljeno je sa eksperimentima: genetički međusobno slične miševe naučnici su postavili u kaveze sa krupnim agresivnim miševima, "siledžijama". Posmatrali su socijalno ponašanje manjih miševa - da li se ponašaju društveno ili odbrambeno u takvoj situaciji. Dok su se neki miševi ponašali prestrašeno u prisustvu "siledžije" i čitavih 30 dana od početka eksperimenta, drugi su ubrzo odbacili strah i ponašali se normalno.

Naučnici su potom posmatrali delove mozga u kojima su nervni centri za osećanje straha. Kod miševa pod stresom primećeno je naglo oslobađanje neurona i rast neurotrofičnog faktora BDNF, koji je povezan sa slabim odbrambenim mehanizmima.

Kod ranjivih miševa primećeno je povećanje faktora BDNF u ulegnućima jezgra, dok se kod hladnokrvnijih miševa to nije dogodilo.

Ovo istraživanje ne bi bilo korisno da su se naučnici zadržali isključivo na životinjama, ali je istraženo i ljudsko tkivo iz istih područja mozga, i to tkivo ljudi koji pate od depresije.

Naučnici su zaključili - predznak depresije je početno stanje ranjivosti.

Depresija je jedna od najrasprostranjenijih savremenih bolesti. Nije opasna ako se javi ponekad, najčešće je normalna reakcija na tužne okolnosti; ali, ako se ovo stanje često ponavlja, ne treba ga shvatati olako.

Istraživanja ovakvog tipa mogla bi dovesti do preciznije dijagnoze depresije i sličnih bolesti, kao i do boljeg pristupa svakom pojedinačnom pacijentu i efikasnijih načina lečenja.