Nastao kao keltsko naselje na obali Dunava, Beč je vremenom postao jedna od najvažnijih tačaka Rimske imperije u centralnoj Evropi. Njegov položaj na reci, u strateškom smislu, bio je presudan za to da postane okosnica velikog i moćnog carstva. Svoj vrhunac doživeo je u vreme vladavine Habzburga, koja je počela da opada krajem 19. veka, da bi se okončala sa završetkom Prvog svetskog rata. Ožiljci ostali nakon nacista i savezničkih bombardovanja tokom Drugog svetskog rata zaceljeni su tokom godina i Beč je nastavio da živi kao glavni grad Austrije, nudeći zaista mnogo od svoje kulturne baštine, koja je, srećom po nas, preživela sve bure i nevolje koje su potresale ovaj grad.

Ono što u najvećoj meri predstavlja kulturno nasleđe ovog grada, a što svaki posetilac treba da vidi, nekada je bilo zatvoreno gradskim zidinama i činilo veliko gradsko jezgro. Te zidine je kasnije zamenio Ringerštrase - kružni put. Van grada svakako treba posetiti i videti zabavni park Prater, čiji je simbol zabavni točak, a tu je i letnja palata Šenbrun. A ako se u ovom gradu nađete za vreme lepih dana, obavezno idite na izlet u Bečku šumu i uživajte u specijalitetima čuvenih vinskih taverni.

Palata Hofburg ili Carska palata, kako se još zove, bila je dom Habzburgovaca skoro 600 godina. Prvo utvrđenje, koje je bilo začetnik ovog dvorskog kompleksa, podigao je kralj Otokar Premist u 13. veku, a svaka nova generacija dodavala je nešto novo, dovodeći to zdanje do današnjeg monumentalnog izgleda. Danas se tu nalaze palata predsednika Austrije i 22 odvojena muzeja, Nacionalna biblioteka, Avgustinijanova crkva iz 14. veka, čuvena Španska škola jahanja i kraljevska kapela, u kojoj se još od 1498. godine održava koncert čuvenog Hora bečkih dečaka. Svaki posetilac je zaista u dilemi šta odabrati kada je Hofburg u pitanju, ali kao neka odrednica može poslužiti činjenica da su, što se tiče poseta, najpopularniji carski apartmani.

Obavezno treba videti Trezor, gde se nalazi kolekcija kruna. Krunom svetog Stefana, koja je nastala još u 12. veku, a može se videti u Trezoru, krunisani su mađarski i austrijski carevi. Pored ovoga tu je srebrni i porcelanski trezor, koji sadrži slikani porcelan iz svih krajeva sveta.

Španska škola jahanja je najstarija škola za klasičnu dresuru konja. Osnovana je još 1572. godine i namenjena je dresuri lipicanera, čije je originalno poreklo iz Španije. Carska škola jahanja je do 1920. godine i propasti Habzburške monarhije bila smeštena u okolini sela Lipica. Danas veštinu ovih konja možete videti u Zimskoj školi jahanja, koju je osnovao još Karlo VI. Glavna sezona je između februara i juna, septembra i decembra, ali se karte za posetu ovim konjičkim performansima moraju nabaviti znatno ranije. U svakom slučaju, uvek možete uživati u veštini i dresuri ovih plemenitih životinja za vreme treninga, kada ulaznice možete nabaviti na samom ulazu. Tu je smešten i Lipicana muzej, gde je prikazana bogata istorija ove škole jahanja.

Muzej lepih umetnosti građen je između 1872. i 1891. godine s ciljem da se u njega smesti ogromno umetničko blago koje je bilo u vlasništvu Habzburgovaca, a koje su oni sakupili tokom svoje duge vladavine. Renesansna zgrada s predivno dekorisanom tavanicom je poseban ukras grada. Ovaj muzej, čija kolekcija spada u red najbogatijih i najvažnijih u svetu, obuhvata dela egipatske, grčke i rimske civilizacije, pa sve do srednjovekovnih baroknih i renesansnih kolekcija. Tu su, između ostalog, smeštena dela Rubensa, Rembranta, Vermera, Ticijana, Rafaela, Brugela...

Palata Šenbrun je od 18. veka bila letnja rezidencija Habzburgovaca. Smeštena u prelepu baštu, ogromna simetrična struktura ove građevine predstavlja zdanje koje u svakom svom detalju dočarava sve što jedna carska palata mora da ima i kako treba da izgleda. Tu možete da se divite prelepim odajama urađenim u rokoko i baroknom stilu, uživate u freskama na plafonu Velike galerije i u Holu ogledala, gde je nekada i genije Mocart izvodio svoje božanske kompozicije. Bašte i vrtovi koji kriju čak i zoo-vrt i lavirint privlače mnogobrojne turiste cele godine. U prostoru ove palate u toku letnje sezone održavaju se koncerti klasične muzike.

Veliki točak, koji je smešten u šumovitom parku Prater, jeste još jedna od bečkih atrakcija i neizostavna stanica na putu jednog turiste. Sagrađen je 1879. godine. Sličan je onima u Londonu, Parizu i Čikagu, ali je, za razliku od njih, jedini originalno sačuvan. Petnaest gondola obilazi pun krug za oko 20 minuta, a iz njih se pruža predivan panoramski pogled na čitav grad.

Kompleks palata Belvedere dizajniran je i sagrađen u 18. veku. Sagradio ga je princ Eugen Savojski, zaslužan za odbranu Beča od turske vojske. Ovaj dvorski kompleks je jedan od najlepših u mnoštvu bečkih palata. Danas se tu nalaze muzeji koji su smešteni u dve palate. Na tom mestu možete videti primerke austrijske umetnosti od srednjeg veka do danas. Slikarske kolekcije uključuju dela Klimta, Šiela, Kokoške i mnogih drugih poznatih austrijskih slikara. Srednjovekovna i barokna dela možete videti u Donjoj palati. Dela su izložena u prostorijama od kojih su mnoge sačuvane u svom originalnom izdanju, što daje dodatnu draž poseti ovom muzeju.

Beč nije samo arhitektura i muzika, jer je to samo delić onoga što ovaj grad nudi posetiocu skoro na svakom koraku. Ipak, cilj nam je bio da vam samo malo pomognemo i predložimo ono što treba videti u ovom lepom gradu slavne i burne prošlosti. Verovatno ćete i sami otkriti nešto što biste vi stavili na svoj spisak preporuka, a verovatno ćete nešto i propustiti da vidite. U svakom slučaju, postoji mnogo razloga da čovek posećuje ovaj grad i da ga iznova upoznaje i otkriva. Vreme je sve što vam treba, ostalo vam nudi Beč u svom punom sjaju.