Stručnjaci su uspeli da utvrde postojanje veze između dijabetesa i dve varijacije gena koje, između ostalog, učestvuju u regulaciji težine deteta na rođenju. Određivanjem odnosa uticaja sredine i gena na rizik od pojave šećerne bolesti, mogao bi da se utvrdi način da se spreči razvoj bolesti.Međunarodni tim stručnjaka locirao je dve genske varijacije koje imaju znatne veze s težinom deteta na rođenju, a jedna od njih je u vezi i sa podložnošću dijabetesu tipa 2.Naučnici već odavno znaju da su bebe koje su bile lakše na rođenju sklonije pomenutom obliku šećerne bolesti, ali nisu imali objašnjenje za to.Dijabetes tipa 2 je bolest koja u poslednje vreme dobija razmere svetske epidemije. Oboljenje remeti sposobnost organizma da ispravno iskoristi šećer i rad hormona insulina - supstance koju proizvodi pankreas da bi snizio nivo šećera u krvi posle obroka.Široko je rasprostranjeno mišljenje da navike u ishrani trudnica, kroz proces poznat kao „programiranje", utiču i na to koliko će tešku decu rađati, kao i na rizik te dece da jednog dana obole od dijabetesa. Istraživanje tima britanskih, holandskih, finskih i američkih stručnjaka ukazuje, međutim, da su i geni imaju važnu ulogu.

Klint Istvud režiraće novu filmsku biografiju osnivača FBI Džeja Edgara Huvera, kojeg će najverovatnije glumiti Leonardo Di Kaprio. Scenarista drame oskarovac Dastin Blek Smit.Leonardo di Kaprio pregovara da glumi lik Džeja Edgara Huvera, prvog direktora Federalnog istražnog biroa (FBI) SAD.Kako prenosi list „Dedlajn Njujork", film će režirati petostruki oskarovac (dva Oskara za režiju) Klint Istvud.Scenario koji je napisao Dastin Blek Smit (scenarista, režiser i aktivista, dobitnik Oskara za scenario za film "Milk" sa Šonom Penom), prati Huverovu karijeru od osnivanja FBI 1935. pa sve do njegove smrti 1972. godine.Očekuje se da će to biti sveobuhvatni prikaz čuvenog osnivača FBI, uključujući i sve negativne osobine i kontroverze koje su ga pratile.Huverova filmska biografija će tako prikazati njegov uspeh u suzbijanju gangsterskih obračuna tridesetih, paranoju i strah od „subverzivnih elemenata", povezanost sa masonima i mafijom, glasine o tome da je homoseksualac, kao i upotrebu ilegalnih metoda koje je koristio da bi osujetio pojedince i organizacije koje je smatrao pretnjom.Huver u društvu Bobija KenedijaOčekuje se da snimanje počne krajem godine, a iako se još pouzdano ne zna distributer, to će najverovatnije biti „Vorner braders", sa kojom je Istvudova produkcijska kuća „Malpaso" već sarađivala.Pored Istvuda, producent će biti i Brajan Grejzer („Blistavi um" i „Apolo 13").

Ovaj rok bend, osnovan u martu 1994. godine, objavio je tri dobro prodavana studijska albuma, "Paranoid And Sunburnt" (1995), "Stoosh" (1996) i "Post Orgasmic Chill" (1999) a u međuvremenu je dobio nagradu MTV-ja za najboljeg koncertnog izvođača, i nagradu magazina "Kerrang" kao najbolja britanska grupa.

Zaštitni znak "Skank anansi" je tamnoputa pevačica Debra Dajer, poznatija kao Skin, koja spada među najznačajnije rok ikone u poslednjih 20 godina, i smatra se bitnim uzorom mlađih generacija afroameričkih žena.

Nosili su ih radnici u fabrikama i učenici, policajci i pankeri, skinhedsi i mirovni aktivisti. Danas su kultni modni detalj. „Martinke" 1. aprila slave pedeseti rođendan.

Pre pedeset godina, niko nije mogao ni da sluti da bi radničke čizme mogle da postanu kultni modni detalj.Čizme „Dr Martens" dizajnirane su u Nemačkoj, a proizvedene u Nortemptonu, u Velikoj Britaniji, 1960. godine. Kao zvaničan datum početka proizvodnje, naznačen je 1. april te godine.Kreaciju Nemca dr Klausa Martensa u početku su najviše nosili poštari, radnici u fabričkim pogonima i vozači kamiona i autobusa.Međutim, u sedamdesetim i osamdesetim godinama prošlog veka postale su značajno obeležje stila mladih i buntovnih, pre svega ljubitelja panka, koji su ih kombinovali sa kožnim motociklističkim jaknama i farmerkama.Danas postoje brojne varijacije na originalni model „1460" - prave se u jarkim bojama, ukrašene cvetićima, „zumbane"...U poslednjih nekoliko godina više uglednih modnih dizajnera, među kojima su Joši Jamamoto i Žan-Pol Gotje, sarađivali su sa kompanijom „Dr Martens" prilikom izrade specijalnih kolekcija.Legendarnim čizmama u čast, u Nortemptonu je organizovana izložba pod nazivom „'Dr Martens' u pedesetoj: Stvaranje ikone".„Tokom proteklih 50 godina, 'Dr Martens' je bila obuća za radnike i za učenike, policajce i pankere, skinhedse i mirovne aktiviste. Istovremeno su predstavljale modu i antimodu. Nema obuće koja je u tolikoj meri postala obeležje britanske kulture i njihova priča je zaista fascinantna", izjavila je, povodom jubileja, predstavnica kompanije Džozefin Hikin.

Na uspeh u školi utiče i vreme kada đak ustaje, potvrdili su rezultati istraživanja sprovedenog u Velikoj Britaniji. Tinejdžeri koji su spavali sat duže bili su koncentrisaniji i imali su bolje rezultate testova.Eksperiment, tokom kojeg je srednjoškolcima bilo dozvoljeno da ujutru ostanu u krevetu sat vremena duže, pokazao je da su đaci ostvarili bolje rezultate i da su znatno manje kasnili i izostajali iz škole, piše britanski list „Sandej tajms".Režim koji je podrazumevao satnicu prema kojoj škola počinje u 10 časova, umesto u devet, kako je u Britaniji uobičajeno, nadgledala je grupa okfordskih naučnika, koji kažu da ljudi imaju različite potrebe za spavanjem tokom života.Tinejdžeri koji su spavali sat duže bili su bolje koncentrisani, a bolje su uradili i testove nego prethodne godine, kad su ustajali sat vremena ranije.Tokom života menjaju se potrebe za snom, ali i navike. Tako su adolescenti „programirani" da ležu i ustaju, međutim, kasnije, to jest posle 50. godine ljudi počinju da se bude sve ranije, poput male dece.Stručnjaci navode da rezultati istraživanja takođe sugerišu da bi nastava iz najtežih predmeta trebalo da se održava posle podne, kad su tinejdžeri najbudniji.Ipak, stručnjaci naglašavaju da su neophodna dodatna istraživanja u kojima bi se utvrdile i druge zakonitosti u vezi sa odlaskom na počinak i mentalnih sposobnosti.